Pozdrav generaciji
post a comment | posted Jun 15
Nekad chain letteri znaju biti jako zanimljivi i da nije onog dela, umreces ako ne posaljes 15 osoba, verovatno i puno efikasniji. Ovaj me je nasmejao, ali i naveo da razmislim oko nekih stvari, da li je zivot koji zivimo zivot 2.0 ili mozda -1?
Za svu decu koja su ro?ena 70-tih i 80-ih !!
Prvo, pre?iveli smo i ro?eni smo normalni iako su na?e majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pu?ile i radile do poslednjeg dana trudno?e i nikad nisu bile testirane na dijabetes.
U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "?uvati daleko od dohvata dece" na bo?icama sa lekovima, vratima i ormarima. Kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e. Pi?kili smo u krevet.
Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojasa i vazdu?nih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolerima.
Pili smo vodu iz creva za zalivanje vrta, a ne iz fla?ica kupljenih u velikim trgova?kim lancima. Delili smo fla?icu Cocte i Coca Cole sa na?im prijateljima i NIKO nije umro zbog toga!
Jeli smo mle?ne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune ?e?era, ali nismo bili debeli zato sto smo smo se STALNO IGRALI NAPOLJU!
Izlazili smo iz ku?e ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici, ?murke, planova, klisa, jurke, partizana i nemaca, 1-2-3, kauboja i indijanaca, lozinke, d?amije, fantoma i svega ostalog sto je samo de?ija ma?ta bila u stanju smisliti.
Neretko, nas niko nije mogao na?i po celi dan. I nikad nije bilo problema...
Provodili smo cele dane prave?i trokolice od otpada iz podruma, spu?tali se niz ulice zaboravljaju?i da nismo napravili ko?nice. Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica nau?ili smo kako re?iti problem.
Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme s koncentracijom u ?koli.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali ?kolskog psihologa i usmeriva?a pa smo ipak zavr?avali nekakve ?kole. Nama nisu prodavali drogu ispred ?kole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva i to drugi tek od popodne), nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne, kompjutere, Internet, chat rooms.. .....
MI SMO IMALI PRIJATELJE, I MI SMO I?LI NAPOLJE DA SE DRU?IMO S NJIMA !
Padali smo s drve?a, znali se pose?i na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali na?i roditelji nikada nisu i?li na sud zbog toga.
Igrali smo se s lukom i strelom, pravili katapulte i bacali petarde za Novu godinu i sve smo to pre?iveli bez posedica!
I?li smo biciklom ili pe?ke do prijateljeve ku?e, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu ku?u da se dru?imo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu pla?ali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su ?esto stro?i nego sam zakon!
Imali smo slobodu, pravo na gre?ke, uspeh i odgovornost.
I nau?ili smo ?iveti s tim!
I ti pripada? toj generaciji?
?ESTITAM!
MO?DA ?E? ?ELETI DA PODELI? OVO S OSTALIMA KOJI SU IMALI SRE?E DA
ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO ?TO SU ADVOKATI, DR?AVE I VLADE PO?ELI ODRE?IVATI KAKO TREBA ?IVETI !
A mo?da bi trebalo ovo poslati i dana?njoj deci, da vide kako smo mi odrastali...
Pozdrav generaciji!
-
Mozda i malo pateticno, ali sa druge strane, kad stanes i razmislis... Sta je to sto ti najvise nedostaje u zivotu, mozda je gornji spisak jedan od resenja. Postali smo mozda previse deadline orijentisani, trazimo sirenu u svakoj zivotnoj situaciji da bi smo cesto svojim dragima rekli da nam se sklone sa puta ... Mislite o tome!
Napomena uz sliku: daa to sam ja, u prvom razredu sam imao 17 kg takoreci dete Biafre 